INTERVJU – Nikola Portner: Da je otac živ popušili bismo zajedno tompus, nikada nisam dobio poziv Srbije

Portner na krovu Evrope. Zvuči poznato i često. Prva asocijacija nešto starijih ljubitelja rukometa je Zlatko Portner, proslavljeni član zlatne generacije jugoslovenskog rukometa, jedna od perjanica „Šabačkih vanzemaljaca", šampiona Evrope Metaloplastike iz 1985. i 1986. godine. Kasnije je uzeo još jednu krunu za najbolji tim Starog kontinenta sa slavnom Barselonom. Da iver ne pada daleko od klade dokaz je i njegov naslednik, golman Nikola, jedan od junaka nemačkog vicešampiona Magdeburga, novog vladara Starog kontinenta.

Dok je njegov otac tri puta bio najbolji u Evropi, Nikola je dvostruki kontinentalni šampion, bez poraza je u finalima najveće utakmice svetskog klupskog rukometa. Prvu je uzeo 2018. godine sa Monpeljeom, a u nedelju uveče mu je to pošlo od ruke sa Magdeburgom u debitantskoj sezoni u dresu kluba iz nekadašnje Istočne Nemačke koji je osvojio četvrtu titulu u istoriji, drugu u ovom veku, prvu posle 21 godine, kada je Nenad Peruničić žario i palio.

Kada je bilo gusto, kada je trebalo da ulije energiju saigračima, da bude iskra preokreta, Portner junior je pokrenuo tim Beneta Vigerta koji je veći deo meča bio u minusu. Storuki švajcarski reprezentativac je bio poslednja brana da ne dozvoli poljsku bajku u Kelnu. Odbranio je penal desnom krilu Kjelcea Arkadijšu Moritu na startu drugog poluvremena, bio vesnik preokreta, imao još nekoliko fenomenalnih intervencija, a u finišu drugog poluvremena u dva navrata sprečio je rukometaše u žuto-plavim dresovima da pobede i dođu do drugog pehara za najbolji tim na kontinentu.

14.45: (1,75) Srbija (hendikep -18.5) Čile (1,95)

Dan posle velike pobede i slavlja, Nikola Portner je na večeri sa saigračima i porodicom izdvojio desetak minuta za čitaoce Mozzart Sporta.

„Imali smo paradu u gradu, bio je pun trg u Magdeburgu, mnogo ljudi je došlo da nas pozdrave. Stvarno je bilo fenomenalno iskustvo. Bili smo i kod gradonačelnika, kasnije samo imali i zajedničku večeru sa porodicama. Nije bilo nekog preteranog slavlja. Utisci su prelepi. Napravili smo veliki uspeh“, rekao je Portner na početku razgovora za naš portal.

Kako ste videli finale, preokret u nastavku, produžetke?

„Dobro smo krenuli, poveli sa 4:1, ali se Kjelce trglo. Naš rival je imao većim delom meča vođstvo. Nismo gubili glavu, znali smo da će da dođe taj trenutak kada će rival da padne. Bilo nam je važno da ostanemo u igri, da se Kjelce ne odvoji previše. Znali smo da imamo šanse ako meč uvedemo u neizvesnu završnicu. Na kraju je tako i bilo. U produžecima smo bili mirniji, staloženiji“.

Nemačka prevara godine i Gisli kao prototip igrača budućnosti

Čudesni Magdeburg sprečio bajku poljskog Feniksa: Storuki Portner i "ranjeni" Gisli za evropski tron

Andreas Volf je briljirao u finalu, pravio u većem delu meča čuda na golu, ali kada se lomilo u nastavku, pogotovo u finišu bili ste fantastični. Nije vas demoralisalo što je kolega sa suprotne strane imao više odbrana? Činilo se da će on da bude junak, a ne vi?

„Dobro sam počeo, imao dve odbrane, ali kasnije ništa nisam mogao. Primao sam golove pre svega sa šest metara, a tada je to samo sreća u pitanju. Nismo dobro branili napade Kjelcea, posebno u prvom poluvremenu. Dogovor je bio da pustimo, recimo da se akcije završavaju na levom krilu, a mi smo primali pogotke sa pivota ili sa šest metara. Aleks Dujšebajev je vanserijski igrač. Sve je od njega polazilo. I kada nije davao golove, asistirao je, povlačio sa sobom dva igrača. Uspeli smo u nastavku da ga neutrališemo. Zadovoljan sam kako sam branio u nastavku. Taj odbranjeni penal Moritu mi je dao samopouzdanje, digao sam se, bio je impuls za saigrače u nastavku utakmice“.

Da li je zaustavljanje Aleksa Dujšebajeva bilo ključ pobede?

„Sigurno. U nastavku mu nismo dali da se razmahne“.

Da li ste sve prevarili oko stanja povrede Gislija Kristjansona? Govorilo se da islandski as, duša tima, sigurno neće igrati, ali se on našao na terenu od sredine prvog poluvremena.

„Znali smo uveče posle polufinala sa Barselonom da će igrati. Nismo to pokušali da sakrijemo. Jednostavno, na večeri smo videli da može da podigne ruku. Magnetna rezonanca je pokazala da nema preloma. Rame mu je iskočilo, imao je problem, videćemo da li će biti potrebna neka operacija da mu se to vrati u prvobitni položaj“.

Bez njega teško biste uspeli?

„Da, Gisli je ne samo sjajan rukometaš, naš vođa, nego je i pravi momak, pravi viking. Stisnuo je zube, vodio nas do pobede“.

Vaš otac Zlatko je ispratio prvu krunu sa Monpeljeom 2018. godine, tada ste smanjili na 3:1 u porodici u titulama šampiona Evrope. Šta bi vam sada rekao? (Nažalost, legendarni as je preminuo 23. septembra 2020. godine).

„Ne znam za savet, ali... On je bio strastveni pušač. Uvek sam bio protiv tog njegovog poroka, ali mislim da bismo sada popušili zajedno taj pobednički tompus. Mama mi je rekla: ’Ja sam sada osvojila pet titula’. Sada kad se podsetim Hrtkovaca gde je moj otac krenuo, odakle je moja porodica, emocije naviru. On je imao neverovatan put do uspeha. Nastavio sam njegovim stopama, dva finala Lige šampiona, dva trofeja. Verujem da će biti još koji“.

I pre pet godina sa Monpeljeom i sada sa Magdeburgom bili ste autsajderi u Kelnu, a uspeli ste da stignete do krune najboljeg tima Evrope. Ima li razlike između ta dva trofeja?

„Tada sam bio drugi golman tima. Vensan Žerar je više branio, on je bio broj 1, ali sam imao dobru minutažu u Kelnu. Tada sam bio, hajde da kažem, klinac. Impresionirao me sam taj događaj, ta atmosfera finalnog turnira. Sada je bilo drugačije, znam da su me u Magdeburg doveli kao prvog golmana, da su imali velika očekivanja, morao sam to da potvrdim. Prošlo je ipak pet godina od prve titule, iskustvo se nagomilalo. Sazreo sam sada kada mi se bliži 30 godina“.

Srpski pečat u Berlinu - Marsenić i Milosavljev: Ovo je samo početak, trofeji tek dolaze

INTERVJU – Toni Đerona: Voleo bih da ostanem selektor Srbije, Olimpijske igre su glavni cilj, Partizan me kontaktirao

INTERVJU – Petar Nenadić: Boli koliko su reprezentativci nezaštićeni, eh da je Srbiju ranije preuzeo neko kao Toni

Nikola je branio boje švajcarskih klubova Grojholca, Bern Murija, Kadeten Šafhauzena, šest godina je bio u Francuskoj, četiri u Monpeljeu i dve u Šamberiju. U Magdeburg je stigao kao najbolji golman šampionata Francuske prethodnog leta. Da li je Bundesliga druga vasiona u odnosu na ostalo?

„To je nešto potpuno drugačije, teško je to da se opiše. Apsurdno je da nemački tim stigne do pehara Lige šampiona, to je mnogo teže nego ostalim klubovima iz drugih zemalja. Mi smo osigurali Ligu šampiona naredne sezone ne kao prvak Evrope nego kao drugoplasirani tim u Nemačkoj. Igrali smo finale Kupa, za dva boda nismo odbranili trofej u prvenstvu, osvojili smo i Superglob. Sve u svemu, dobra sezona“.

Portner ima ugovor sa Magdeburgom do juna 2024. godine. Danac Mike Jensen napušta klub, ide u Benfiku, a u suprotnom pravcu seli se Španac Sergej Ernandez. Kako gledate na promenu kolege na golu?

„Sergej je odličan golman, ali sigurno da će mu biti potrebno vreme da se navikne na Bundesligu. Ne zna jezik, to će mu u početku biti problem, ali na njemu je da se izbori. Meni je bilo možda lakše kad sam stigao u Magdeburg jer sam šest godina branio u Francuskoj koja je odlična liga za golmane, ima možda i bolje od onih u Nemačkoj. Tehnički su čuvari mreža potkovaniji u Francuskoj. Kada gledate te dve najjače lige na svetu lepši je rukomet u Francuskoj. Bundesliga je jedna neprestana jurnjava. Šuteri su mnogo bolji“.

Nikola Portner (©Reuters)

Pre desetak godina spekulisalo se da ste mogli da obučete dres Srbije?

„To nije bilo ni u razmatranju. Jednostavno, taj poziv nikada nije stigao. Niko me nikada od čelnih ljudi Rukometnog saveza Srbije nije zvao, pa nisam mogao ni da imam dilemu za koju reprezentaciju ću da igram. Možda je tako i bolje, znam da tada nije bilo baš najbolje vreme u srpskom rukometu. U Švajcarskoj me veoma cene, žele da budem ambasador rukometa“.

Kako gledate na srpsku reprezentaciju pod vođstvom Tonija Đerone? Koliko može u budućnosti?

„Može mnogo, treba da sanja velike stvari, pa zašto da ne puca i na medalju?! Sve je moguće. Video sam prethodnih godina da Srbija može da igra ravnopravno, i da pobedi ako ima dan selekcije tipa Holandija, Portugalija, pa čak i Island... Kada igra sa Nemačkom, Norveškom, Francuskom, to je već nešto drugo. Uvek tu fali nešto, ne znam šta, ali dešava se da protiv najačih reprezentacija Srbija izgubi kontrolu“.

Švajcarsku ćemo naredne godine da gledamo posle dugo vremena na velikom takmičenju, Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Koliko možete na kontinentalnom prvenstvu?

„Mi smo autsajderi, ali govorim saigračima, koji igraju za Nemačku, u šali, da ćemo da ih pobedimo na startu EP u Diseldorfu. Mi smo još mali. Nismo neko ko može da preti, ali nema predaje, pokušaćemo da se pokažemo u najboljem svetlu“, zaključio je Portner za Mozzart Sport.